Да је обим менталног речника засебан фактор читања, већ је показано неколицином студија. Једна од најновијих такође нас упозорава да су деца којој родитељи редовно читају књиге на дневној бази у великој предности над децом којој се не чита редовно – у погледу читалачке вештине.
Џесика Логан је носилац пројекта Центра за истраживање раног детињства из Охаја која је са својим тимом инспирацију за истраживање сагледала у поражавајућој чињеници да су многи родитељи изјављивали ра ретко или никада не читају својој деци. Истраживаче је интересовало какве импликације за развој деце може имати овакав тренд у васпитању.
Тим је најпре идентификовао 100 најтиражнијих књига за децу до предшколског доба. За сликовнице су утврдили да просечно имају око 230 речи те су истраживачи израчунали колико би речи дете могло чути од рођења до 5. рођендана на различитим нивоима читања.
Прорачунати распон речи између две крајности – од „никада се није читало деци“ до „читало се 5 књига дневно“ био је огроман – од 4662 речи са којима деца имају искуство до 5. године из прве категорије до фасцинантних 1.483.300 речи са којима су имала искуство у другој категорији.
Та разлика тј. „јаз од милион речи“ чини се непремостивим јер у питању су речи са којима деца немају додир у свакодневној комуникацији, а које се користе у књигама. То су ређе, теже и сложеније речи од оних којима су деца изложена у свакодневном говору. Овакве речи ће деца касније и лакше ишчитати и пре разумети и употребити уколико су се са њима сусретала током „читалачких сеанси“
Стога је, закључак је студије, читање деци од најранијег узраста њихова насушна развојна потреба и фактор који ће доприносити њиховим читалачким вештинама.
(Слика: Харалд Гровен)
