Свест о гласовној структури речи на нивоу фонемске свесности подразумева способност регистровања гласа унутар речи, његовог лоцирања, разлагања речи на поједине гласове – гласовну анализу и спајања појединачних гласова у реч – гласовну синтезу. Манипулисање гласовима у речи на аудитивном нивоу може бити различитих нивоа сложености. Синтеза је сложенија од анализе, а анализа може имати више нивоа сложености: најједноставније је изоловање првог гласа у речи (“које је прво слово у речи ИГЛА?”), већ је теже изоловати слово на некој другој позицији или на последњој, а још теже вршити замену гласа у речи ради формирања нове речи “Ако у речи СИР слово С заменимо са словом М, коју реч ћемо добити?“
Један од кључних разлога због којих је почетна обука читања одлагана јесте став да деца не могу да се уче словима док нису свесна гласова у речима.
То је звучало логично.
Међутим, направљена је кључна логичка грешка – подразумевало се да је свест о гласовима – ФОНЕМСКА СВЕСТ- функција која сазрева и на коју треба чекати да се развије. Учење и стимулација искључени су као могући фактор унапређења фонемске свести.
Све док савремена истраживања нису показала сасвим супротно – деца која се раније сусрећу са словима чиме се укључује и визуелни мод – померају границе и унапређују своју фонемску свест знатно у односу на очекивани развојни помак!
Имајући у виду ова савремена истраживања конституисан је модел који децу учи словима, којим се граде везе глас-слово и пре неголи је фонемска свесност “довољно зрела”- конституисан је АЛГО модел.
Помоћу АЛГО деца укључују визуелни мод током вежби фонемске анализе, што до сада није било изводиво. Деца у речи коју виде као сликовно представљену настоје да ослушну позицију задатог слова (“да ли у речи ДИЊА имамо слово Д? Где је оно, шта мислиш?Да ли у речи ГРОЖЂЕ имамо слово Ж? Шта мислиш где је оно?”)
Тиме што визуелно испред себе има картице које може да прати и броји перцептивно и моторички – дете ослобађа своју радну меморију да може да аудитивно ослушкује глас. У почетку обуке, дете које је можда на нивоу препознавања само 1. гласа – постепено кроз кораке у обуци освешћује и гласове у речима који су на осталим позицијама. Повратна информација – откривање слова које је “ослушнуто” бива додатно поткрепљење и учвршћује дететово самопоуздање и мотивацију током “игре откривања гласова”.
Дете које на почетку не зна ни једно слово нити има фонемску свест вишу од (делимичне) способности лоцирања 1. гласа – након обуке која се спроводи професионалним АЛГО моделом кроз 36 сесија, пажљиво структурисаних и искројених – прави скок до способности фонемске синтезе, склапања речи и читања краћих речи и реченица, што развојно никако не би било могуће, без овакве системске обуке!
Тиме што смо детету омогућили да види словну ознаку гласа – помогли смо му заправо да тај глас и чује и лакше га лоцира!
Дакле, глас који “види”, дете ће лакше и да чује!
Додатним увођењем иновативних “табли за претраживање и вежбање очних покрета важних за читање” поспешује се учвршћивање стечених синапси, диференцијација различитих перцептивних форми-графема, ангажују извршне функције, вежбају важни покрети читања. Табле су такође креиране у складу са савременим истраживањима о важности фактора праћења очних покрета за читање, као и неуронаучним сазнањима о функционисању перцептивне као и радне меморије.
Велики помак у фонемској свесности и савладавање читалачких почетака у кратком временском периоду потврђују се кроз више евалуационих превера током примене АЛГО модела у професионалном виду – кроз пилот истраживање, праћење деце током индивидуалне обуке али и деце у предшколској установи која преимењује модел рада у малој групи.
Иновативност и ефикасност АЛГО модела базира се на јединственом начину имплементирања савремених неуронаучним сазнања и принципа који су уткани у све елементе модела – дидактику и методологију обуке.
Стога је АЛГО модел био препознат и током Националног такмичења за најбољу технолошку иновацију 2018. године у конкуренцији са високим технолошким решењима – пласирајући се у четвртфинале.
Након конструисања АЛГО модела немамо више изговор чекања да “свест о гласовима сазри” – напротив – знамо да ћемо и ту свест покренути и унапредити, упоредо са обуком која је искројена по “шниту” игровног учења али и утемељена на озбиљним неуронаучним сазнањима о развојним одликама и читалачким почецима…
