Наша деца имају ту привиегију да усвајају читање унутар најједноставнијег писма на свету. Уколико узмемо у обзир то да истраживања указују да се почетно читање најлакше и најбрже осваја нод једноставнијих писама, онда би било очекивано и да су наша деца изузетни читачи.
Међутим, наша деца су пословични изузетак од правила, будући да се показују као лоши читачи спрам деце која читање освајају у другим – знатно сложенијим системима.
Што се напредне читачалачке писмености тиче, ПИСА тестови јасно сведоче о подбацивању наше деце (а заправо указују на подбацивање образовног система): у односу на постихнуће деце из осталих земаља учесница, наша деца налазе се на 45. месту, иза земаља као што је нпр. Велика Британија, чији је систем писања сложенији него наш.
Уколико са задршком укажемо на то да напредне читалачке вештине какве тестира ПИСА програм укључују и сложенију когнитивну обраду која није укључена у почетно читање – осврнућемо се на показатеље читања наше деце у раном школском узрасту:
– међу нашим предшколцима, пре уласка у 1. разред – њих 71 % познаје свих 30 слова и именује их. То можда звучи као добро постигнуће док се не упореди са англосаксонским предшколцима, чије је писмо међу најсложенијима, а чак 92% ове деце је пре поласка у 1. разред сасвим овладало фонемско-графемском конверзијом. Тек тада нам бива упадљиво подбацивање наше деце;
– на крају 1. разреда само 13% деце чита течно, док остала деца праве различите типове грешака током читања! 13% је поражавајући резултат јер се следећи читалачки ниво – разумевање – надовезује директно на почетни. зато не изненађује податак да је…
– разумевање читања тежак задатак и у 4. разреду, будући да су деца на овом школском узрасту продуковала у просеку само 5 од 10 тестом прописаних чињеница.
(подаци преузети из докторског рада: Чолић, Г. “Рани показатељи дислексије и дисграфије”)
Први корак ка успешном учењу је – неговање вештих читача правилним и правовременим едукативним али и реедукативним програмима унапређивања читалачке вештине.
