АЛГО систем за рано учење читања

Једноставност српске азбуке огледа се у чињеници да једном гласу одговара само један графички симбол (слично је са абецедним системом, који је такође максимално поједностављен, са изузетком слова Љ, Њ, и Џ). Овакво поједностављење писма отворило је могућност једноставног почетног описмењавања и спуштања доње границе почетака описмењавања на узрасној лествици.

Међутим, овакво једноставно писмо није било праћено адекватним методом описмењавања, заснованим на истом принципу непосредног везивања глас-слово (тј. фонем-графем). Парадокс се састојао у томе што је традиционално примењивани принцип описмењавања путем везивања слова са сликовним појмом изведен из страних ортографија, код којих нема тако јасне везе “глас-слово”, те су “морале” реч да везују за сликовни појам и тако је уче “напамет”. Касније је обележавано почетно слово једноставно изоловано, а веза слика-појам задржана, те настадоше традиционалне дидактичке “одмагалице” у почетном читању. 
Пажљивије проучавање психолошких процеса у основи читања указује да деца уче слова и савладавају прве читалачке кораке упркос, а не захваљујући оваквим словарицама. У складу са тиме, подаци који указују на степен функционалне писмености народа који се служи најједноставнијим писмом – нажалост нису баш за хвалу. 
Једноставност српске азбуке тако није уродила пуним потенцијалом када је у питању почетно описмењавање, што је – без сумње – био један од циљева њеног реформатора.

АЛГО систем раног описмењавања враћа слову његов изгубљени глас, пружајући му могућност да учествује у грађењу и неке друге речи у којој може бити на некој другој позицији, а не само почетној. Цео систем је у потпуности компатибилан азбучном писму, и при томе заснован на сазнањима о неурокогнитивним основама читалачких почетака.

• слово мора да буде враћено гласу, коме припада
• учење треба да буде симултано по питању кодирања великог и малог слова јер је исти глас заправо означен са 2 знака (велико и мало слово)
• слово није само почетно слово речи-представника већ оно може да буде на различитим позицијама унутар различитих речи
• слика треба да је репрезент речи, као што и јесте – а не слова – али она треба да има онолико делова колико реч има слова
• слика не треба да буде изложена у исто време са словима јер у првом сусрету деца не треба да имају осећај сусретања са нечим непознатим (слова) што би стварало осећај да се од њега тражи нешто да учи, усваја, за шта ће бити процењивано. Дете мора да има неприкосновени осећај игре и открића, а осећање радости је кључно током увођења у тајну слова
• принцип “контроле грешке” Марије Монтесори уведен је као фактор који детету пружа осећај самоконтроле и самостимулације, без потребе за директним интервенцијама ментора/родитеља, васпитача….(деца не воле да им се вербализмима указује “није тако већ овако…”)

Резултати истраживања још од 90-их година на овамо, пре свега на енглеском говорном подручју, показују предности усвајања читања на ранијем узрасту, што је у неким од тих земаља преточено и у праксу (деца у Енглеској почињу са читањем са 4 године). И у нашој земљи маме – учеснице једног нашег истраживања – препознају да њихова деца интересовање и спремност за читање показују углавном пре поласка у школу. Међутим, у српском образовном систему се са учењем слова чека до припремног предшколског разреда, или чак до поласка у први разред.

Разлози одлагања делом леже у општеприхваћеном ставу да почетном читању претходи развијена фонолошка свесност код деце, која се формира тек у шестој-седмој години, што наш систем и истраживања и пракса у другим земљама оповргавају. Поред тога, додатну препреку за системски рад на описмењавању на предшколском узрасту представља и недостатак одговарајућег дидактичког средства и пратећег метода, који би били прилагођени млађој деци. АЛГО систем је настао са циљем да се ова празнина попуни и деци омогући да читање уче онда када су она за то спремна, када су највише заинтересована, и када ће од тога имати дугорочно највише користи, а уз то да се учење одвија на начин који је осмишљен по њиховој мери.

Љиљана Ранђић, аутор АЛГО система, психолог је са другогодишњим интересовањем за неуропсихолошке основе дечијег развоја, и поред тога мама шесторо деце. Систем је настао из њене личне потребе, а на основу стручног знања, и усавршавала га је дуги низ година у раду са својом децом. Проверен у пракси и упакован у форму која ће омогућити да се подели са другима и користи у образовању, систем је затим прошао стручну рецензију, а на крају и експерименталну проверу којом је показана ефикасност примене у образовном контексту.

Иновативност и утемељеност нашег система додатно потврђује пласман у четвртфинале такмичења за Најбољу технолошку иновацију у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја.